12.07.2022
A unique feminist festival celebrates a decade and tries to do what is not done enough in Serbia or Kosovo – to openly oppose the war ● Gilad Sade visited the festival and spoke with the organizers, who say: „There are those who try to separate us – but there is no place for that“
Click on the link to see the article in the original text: https://www.zman.co.il/325230/
04.05.2022
Đurđevdan je posebno bio u fokusu 90’-tih godina XX-og veka, ulaskom u začarani krug izolacije koja nažalost do današnjih dana aktuelna uslovno rečeno. Živimo i preživljavamo treću deceniju, dok Đurđevdan budi veliko interesovanje osim kod Goranske i ostalih naroda i zajednica upravo zbog autentičnosti i lepote ove tradicije. Pa možete zamisliti šta je ova izolacija značila za Gorance koji su stotinama godina do ratova u prvoj polovini 20 veka putovali peške do: Soluna, Sofije i Istambulu i još dalje na istok i zapad.
Goranci i stereotip
Kao i u svakoj zajednici i u goranskoj, imamo učitelje, lekare, hirurge, sportiste, inženjere, pisce, pravnike, sudije, ekonomisti, novinare… Ali sve ovo nije bilo dovoljno da razbije stereotipove da su Goranci samo i isključivo dobri poslastičari, kuvari i ne baš dobri političari, mada svemu do sada viđenom, zbog činjenice da je za ovo zanimanje potrebno više od čiste volje makar malo obrazovanja od srednjškolskih diploma do doktora nauka sa diplomama sumnjivog porekla koji se nalaze na tim funkcijama.
Šarplaninci, hrana i klima
Goranci nekada čuveni po šarplanincima, kvalitetnom ovčjem i kravljem mesu, mleku, siru I slatkišima. Imali su i imaju uspešne sportiste, i stručnjake u ostalim oblastima. Uprkos teškim životnim uslovima i oštroj klimi. Do današnjeg dana su uspeli da ostanu na vekovnim ognjištima uprkos raznim nepravednim eksproprijacijama bilo za turističke centre, hotele, zelenu energiju i slično.
I svakako enigma broj 1 ili ono što budi najviše maštu pojedinih je proslava ili obeležavanje Đurđevdana ili memorijalnog Dana Goranca 6. Maj.
I isti se obiležava od 3. do 10. Maja na Gori. Nažalost protekle dve godine nije bilo moguće okupljanje zbog antikovid mera. Međutim niko ne zna tačno koliko seže unazad ova svetkovina. Na kojoj se organizuju narodna veselja, okupljanja mladih, i tradicionalni vašari radi upoznavanja mladih, zarad mogućih brakova aili u susreta sa porodicom i prijateljima. I ovaj datum se prakticira manje više na čitavom području koji pokriva Gora ukupno 30 sela i naselja, od toga 19 na Kosovu, 9 u Albaniji i 2 u Severnoj Makedoniji.
U Goranskim selima na Kosovu: Restelici, Rapči, Dragašu (takođe opštinski centar), Vranište, Radeši, Ljubovištu, Vraništu, Leštanu, Brodu, Zlipotoku, Globočici, Mlikama, Kukaljane, Kruševu, Bački, Dikancu, Orčuši, Krstacu (19 sela). Albaniji: Šištvacu, Borju, Zapodu, Pakiši, Orgosti, Crnoljevu, Košarištu, Orešeku i Okčiklju. (9 sela), i Severna Makedoniji: Urviču i Jelovjanu (2 sela).
Vreme za svadbe i veselja
Ovo je takođe datum za održavanje svadbi i veselja koje počinju upravo od Đurđevdana i traju do sredine avgusta kada priroda oživi. A završavaju odmah nakon toga i nastupa sneg koji pomoću planinskog vetra obuče Goru u veličanstvenu zimsku venčanicu. Goransku zajednicu osim jezika odlikuje posebna tradicija, materijalna i nematerijalna kulturna baština, narodna poezija, proza, pripovetke ali i ljubavne priče.
Narodna nošnja i mlade
Nošnju koju buduće mlade pripremaju tokom dugih planinskih zima, i vredno ukrašavaju simbolima proleća, sunca, neba, cvjetnih motiva za sebe, voljenog, najmilije ali i svatove. Takođe nošnja se razlikuje od sela do sela.
Mlade na dan udaje oblače po prvi i poslednji put ovu nošnju, koju nose tokom njihove svadbe, a ceremonija može potrajati i do 30 dana ali i duže, i veseljima po goranskim selima.
A nakon udaje ona će sledeću nošnju pripremati sa svojim kćerkama i dizajn biti znatno drugačiji ali u osnovi iste osnovne boje su iste.
Praznik pastira
Đurđevdan označava datum za puštanje na ispašu stoke u planinu gde takođe ima raznih zanimljivih običaja.
Sport na Gori
Dok poslednjih par decenija nakon otvaranja fabrika i razvojem turizma fudbal mnogo zastupljeniji, što ne znači da je hrvanje-pelivani, boks ili ostali individualni sportovi zaboravljeni. Goranci su takođe imali one koji su dali zapaženi doprinos u najznačajnijoj sporednoj stvari na svetu. Dok se starije generacije prisečaju da je organizovan specijalni fudbalski turnir povodom nekadašnjeg Titovog rođendana ili Dana mladosti u opštinskom centru, i da je to bilo nešto što je okupljalo narod zajedno sa turnirom u hrvanju čuveni pelivani.
Fudbal je upravo bio ono što ujedinjuje imajući u vidu da je upravo je fudbal nešto gde multietničnost daje dodatnu vrednost, i najbolji fudbaler je uvijek naš, bez obzira na poreklo, veru ili boju kože, a igrači jedni druge doživljavaju kao porodicu, iako su svi bez viška kilograma.
Pa tako na Gori ima navijača Partizana i Crvene zvezde iz Beograda, Dinama iz Zagreba, i Hajduka iz Splita, Sarajeva i Željezničara iz Sarajeva i td. Ali i ostalih evropskih i azijskih fudbalskih timova.
Dok su pravi hitovi priče i anegdote o fudbalerima bivše Jugoslavije: Beara, Sušić, Jusufi, Vokri, Šekularac, Savićević, Džajić, Šuker, Prosinečki, Pančev, Boban, Halilhodžić… su veoma popularne u kafe čajdžinicama gde se okupljaju svi bez obzira na uzrast.
I gde se sa ushićenjem a ponekad setom prisećaju svojih rođaka, ili komšija koji su ostavili traga u svetu sportu kao što su pokojni fudbaler Fahrudin Jusufi, ili mladi Miralem Sulejmani pa u drugim grupnim sportovima Zufer Avdija i Deni Avdija, Daniel Sinani i mnogi drugi. Naravno plejada onih koji nisu uspeli da zasijaju je svako veća ali je to neka druga priča koja je manje zanimljiva.
I za kraj, ali ne i najmanje važno
Nažalost, već decenijama iz neznanja, zlobe, ili radi materijalne koristi pojedini pokušavaju da broje krvna zrnca i Gorance prikažu kroz razne negativne stereotipve, nameću kolektivnu krivicu za ovo ili ono. Trude da ih indoktriniraju pod uticajem regionalnih sila, i/ili verskih ili interesnih grupa i nikad u korist naroda ili države. Uprkos svim životnim teškoćama Goranci osporavaju ovu sudbinu svojim optimizmom, običajima, istrajnošću i goranskim načinom života i svojim svetonazorom.
Razlog prisvajanja?
Vjerovatno jedan od razloga prisvajanja Goranaca i značajnog interesovanja za njihovo poreklo upravo geografski položaj koji nastanjuju, od kad se zna za njih, a poznato je da nisu imali vojsku i da žive na prostoru koji veći deo godine ima surove uslove i ukoliko ne volite nećete moći opstati.
Goranski jezik?
I osim jezika/govora (koji je po poreklu očigledno južnoslovenski uprkos nastojanjima da se prikaže drugačije), neki autori tvrde da se Goranci pominju da u rimskim (vizantijskim) zapisima ali ne i gde. Pa do tvrdnji u raznim niskorazrednim i izuzetno politički obojenim seminarskim(čitaj diplomskim, magistarskim ili doktorskim) radovima na stranim univerzitetima zemalja u regionu da su (Goranci) turci, bugari, vlasi….. i lista se nastavlja.
Istina je da su Goranci su samo Goranci i to im je dovoljno.
Što se tiče pisma u periodu turske vladavine, zvanično pismo je bila arapska verzija modifikovanih arapskih slova za Tursku imperiju tzv. Arabika, dok je jezik bio goranski, odnosno pismo koje je tada bilo zvanično u upotrebi. A nakon njihovog povlačenja sa Balkana, na ovim prostorima je u upotrebu ušla azbuka, dok je jezik u školama bio srpski a negde u 1980-ih latinično pismo. Inače, do vremena pre balkanskih ratova postojale su čak i manufakturne radionice za izradu pušaka na Gori…..
U svakom slučaju, što se jezika tiče, goranski govor u svakodnevnom životu se razlikuje od sela do sela u odnosu na neke riječi, ali u suštini ne otežava komunikaciju. Naravno, kao i u svim manjim etničkim zajednicama, ima mnogo velikih, najlepših, najbogatijih, najjačih, najvećih pisaca i sl.
Međutim, sve ono što identificira Gorance uglavnom je rezultat narodnih priča i pesama,dok je u poslednjih trideset i nešto godina pa do danas, trend novo afirmisanih političkih pseudo intelektualaca i kvazi istoričara, koji imaju probleme sa identitetom iz jednog ili drugog razloga, ojačani političkim pozicijama, pokušavaju da erozijom goranskog bića osiguraju sebi mesto u udžbenicima i nešto što će biti njihov epitaf.
Ukupan broju Goranaca je nepoznat, poznato i javna je tajna da je tokom zadnjeg popisa na Kosovu 2011, bile velike zloupotrebe i samovoljnog popisivanja. Dok se očekuje se da u predstojećem popisu ta biti pojava značajno smanjena. Inače broj Goranaca u Dragašu, Kosovu, regionu ail i svetu prelazi preko 40 hiljada. Takođe se ne treba zanemariti činjenica da Goranci i dalje uglavnom žive u najvećem broj u zemljama bivše Jugoslavije ali Evropskim, Američkim I Azijskim. Dok su granice glavni izazov u životu Goranaca.
Fatir Berzati je glavni i odgovorni urednik, ali i novinar u redakciji novinske agencije Kosova.info na južnoslovenskim jezicima, od osnivanja redakcije, sa kancelarijama u Prištini i Prizrenu. Dugogodišnji aktivista civilnog društva, po struci mašinski inženjer i član više međunarodnih i domaćih organizacija, ali i radnih grupa Vlade, sa fokusom na zaštitu ljudskih prava, ekonomiju i međunarodnu saradnju uz učešće ili partnerstvo na desetinama projekata Evropske unije unazad više godina.
15-18.04.2022
18 devojaka i dečaka iz albanske i srpske zajednice učestvovalo je na obuci Forum teatar programa, koji je održaan u periodu između 15. do 18. aprila 2022. godine u Draču/Albaniji.
Pod mentorstvom umetnika Zane Hodže i Edljira Gašija, učesnici su imali priliku da nauče mnogo stvari o pozorištu, scenskim pokretima, govoru tela, sa naročitim fokusom na komunikaciju kroz predstave forum teatra.
Ovoga puta u Draču, u mnogo drugačijem okruženju nego u prethodnim slučajevima, stvoren je siguran prostor za druženje i stvaranje novih veza i poznanstava, te upoznavanje kulture ove zemlje.
Učesnici su takođe uspeli da uživaju na plaži tokom aktivnosti (meditacije, treninga i zabave), stvarajući međusobno blisku vezu, ali i vezu sa prirodom. Na putu suočavanja sa barijerama i predrasudam i osvrtanja na svoje živote, mogli su iskreno da podele svoja iskustva jedni sa drugima.
Kulturna raznolikost je bila jedna od najvažnijih okosnica treninga, gde su učesnici bili podstaknuti da govore na svom maternjem jeziku, uz obezbeđen simultani prevod, što je omogućilo razmenu kulture i iskustava.
Ono što je ovaj trening učinilo naročito posebnim je raznolikost mladih. Učesnici su bili različite uzrasne dobi i zanimanja: studenti, nastavnici, privrednici, policajci, advokati, između 16 do 31 godine.
Obuka je završena ceremonijom otkrivanja „tajnog prijatelja“ i uručivanjem sertifikata polaznicima.
Ovu aktivnost podržava Evropska unija na Kosovu kroz projekat „Transformacija percepcije sukoba kroz povećan angažman građana i zajednice na Kosovu“ koji sprovode Artpolis i NVO AKTIV kao članovi Kosovske koalicije za pomirenje (KCR).
15.04.2022
NVO AKTIV je u saradnji sa članovima Kosovske koalicije za pomirenje organizovao konferenciju “Prošlost, sadašnjost, FORUM BUDUĆNOSTI – Stanje pomirenja na Kosovu”, koja je održana 12. i 13. aprila u Centru građanske energije u Severnoj Mitrovici.
Na četiri panela 15 eksperata iz različitih oblasti razgovaralo je o temi pomirenja iz perspektive medija, civilnog društva, bezbednosti i položaja manje brojnih nevećinskih zajednica, uz prisustvo predstavnika diplomatske zajednice, medija, civilnog društva i mladih iz različitih etničkih zajednica. Predstavnici medija, civilnog društva i eksperti za ljudska prava su poručili da je neophodno da se pomirenje gradi kroz direktan dijalog svih zajednica, uz aktivno učešće institucija.
Konferenciju je otvorio izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević, koji je na početku postavio pitanje da li je celokupno društvo učinilo dovoljno u procesu pomirenja između najpre Srba i Albanaca ali i ostalih zajednica na Kosovu.
“Očekivanja mnogih od nas danas je da smo kao društvo u dovoljnoj meri sposobni da se suočimo sa svim problemima koji opterećuju naše zajednice, i da imamo dovoljno snage i visok stepen posvećenosti u prevazilaženju mnogobrojnih izazova sa kojima se kao društvo već duže od dve decenije suočavamo”, rekao je Milićević.
Kako je ocenio bez podrške nosilaca zvaničnih politika, međunarodne zajednice, civilnog društva i medija, ne može se stići do pune normalizacije odnosa.
Na prvom panelu govorili su Goran Avramović, novinar Radio KiM, Džemailj Redža, predsednik Udruženja novinara Kosova, Tatjana Lazarević, glavna urednica portala KoSSev i Besa Ljuci, glavna urednica portala Kosovo 2.0.
Novinari su ocenili da mediji nisu ozbiljna prepreka pomirenju ali i da ne daju veliki doprinos u tom procesu. Ukazali su da se najčešće izveštava o problemima iz ugla nacionalnog narativa, dok su u medijima manje prisutne priče o građanima i njihovim svakodnevnim problemima.
“Uloga medija nije da rade na pomirenju, ali ne bi trebalo da rade na produbljivanju razlika”, ocenjeno je.
Na drugom panelu o ulozi civilnog društva u procesu pomirenja govorili su Nora Ahmetaj, osnivač i direktorka Centra za istraživanje, dokumentaciju i publikacije, Marigona Šabiu, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, Darko Dimitrijević novinar i izvršni direktor Centra za prava manjinskih zajednica i Milica Jakovljević, projektna menadžerka Community Building Mitrovica.
Panelisti su ocenili da je pomak u pomirenju zabeležen na individualnom nivou i da ljudi komuniciraju na različite načine, kao i među određenim grupama, kao što je biznis zajednica koja odavno sarađuje, te nevladin sektor. Ocenjeno je da je najproblematičniji politički nivo.
“To je nivo koji donosi odluke i otvara put ka opštem pomirenju, ali tu za sada nema pomaka”, ocenili su učesnici dodajući da je mali pomak i to što su “dve strane sele da razgovaraju o problemima”.
Panelisti su ukazali da je proces pomirenja počeo, ali da nije uključeno celo društvo. Istakli su da su NVO najviše doprinele pomirenju ali da se ipak nije daleko odmaklo.
Pitanje povezanosti bezbednosne situacije i procesa pomirenja analizirali su učesnici trećeg panela Dušan Radaković, izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture, Bekim Bljakaj, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo, Aferdita Suljaj Šehu, izvršna direktorka Community Building Mitrovica i Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer NVO AKTIV.
Panelisti su ocenili da bezbednosni incidenti i politička situacija otežavaju život i pomirenje među zajednicama, pre svega između Srba i Albanaca, dok političke elite svojim narativima doprinose tenzijama.
“Treba investirati u izgradnju mira a posebno danas kada smo svedoci velikih nestabilnosti na kontinentu Evrope”, poručili su panelisti.
Učesnici četvrtog panela bili su predstanici civilnog društva turske, romske, aškalijske, egipćanske i goranske zajednice. Fatir Berzati, aktivista i glavni urednik Kosova Info za južnoslovenske jezike, goranska zajednica na Kosovu, Sejfi Kodra, prevodilac, politikolog i aktivista iz turske zajednice na Kosovu i Mimoza Gavrani, stručnjak za praktičnu politiku iz Saveta za regionalnu saradnju u ime zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, govorili su položaju ovih zajednica.
Panelisti su ocenili da je potrebno učiniti više kako bi se i manje zajednice osećale slobodno. Istaknuto je da su ove zajednice posebno osetljive jer se susreću sa raznim stereotipima iako postoje dobra zakonska rešenja koja im garantuju sva prava.
“Veoma je važno uključiti manje zajednice u proces pomirenja i izgradnje budućnosti. Moramo vratiti poverenje u institucije. Manje zajednice žele da budu deo inicijativa koje se odnose na pomirenje, mir i stabilnost”, poručili su iz NVO.
17.03.2022
“Borite se protiv postojećih stereotipa i predrasuda na Kosovu”
NVO AKTIV poziva sve studentske/omladinske grupe svih etničkih pripadnosti da predlože inicijative za omladinsku saradnju koje će biti podržane kroz projekat Transformisanje percepcija konflikta kroz povećani građanski i društveni angažman na Kosovu i sprovedene od strane studentskih/omladinskih grupa.
U okviru projekta, a nakon izrade Indeksa etničkih stereotipa na Kosovu, (konsolidovan zapis dokumetovanih stereotipnih karakteristika koje imaju uticaj na ethničke odnose na Kosovu), i Uvođenje međusobnog učenja jezika na Kosovu: nacrt mape puta (document koji se bavi problemom postojećeg jezičkog jaza između kosovskih Albanaca i Srba), studentima će se ukazati prilika da predlože i sprovedu aktivnoti na osnovu problema koji su identifikovani u ovim studijama.
Studenti se pozivaju da predlože inicijativu za saradnju mladih koja će biti podržana kroz ovaj projekat i sprovedena od strane studenata/omladine kao i članova Kosovske koalicije za pomirenje (KKP).
Najbolja inicijativa će biti odabrana i podržana u vidu granta od 5.000 EUR. Ovu inicijativu će sprovesti KKP u bliskoj saradnji sa studenstkim/omladinskim grupama. U okviru ovog poziva biće podržana jedna (1) inicijativa.
Vrste aktivnosti koje mogu biti podržane u okviru ovog poziva:
Vrste aktivnosti koje neće biti podržane:
Postupak prijave
Svi predlozi inicijativa treba da sadrže:
1) Opis podnosioca/podnosilaca prijava (jednog ili više), uključujući osnovne informacije (biogafije svih podnosilaca prijave), kratko motivaciono pismo i kopiju kosovske lične karte;
2) Nacrt projekta, uključujući:
3) Kratak pregled (dve ili tri rečenice) predviđenih troškova koji će nastati usled aktivnosti).
Molimo popunite prijavni formular u prilogu ovog poziva.
KKP će podržati i implementirati limitiran broj inicijativa (1) u trajanju do dva (3) meseca i koje će imati maksimalan budžet od 5.000 EUR.
Rok za podnošenje predloga projekta je 25.03.2022.
Prijave dostaviti na:
Dodatne informacije možete dobiti putem mejla igor.markovic@ngoaktiv.org ili pozivanjem +38349614908 i + 381642585592.
04.03.2022
Samostalna izložba fotografija Adona Pajazitija proteklih šest dana bila je predstavljena u Severnoj Mitrovici i Prištini. Posetioci su mogli da vide radove mladog prizrenskog umetnika, od 24. do 27. februara u Centru građanske energije u Severnoj Mitrovici, i od 28. februara do 2. marta u Galeriji Mone u Prištini.
Izložba fotografija bila je prezentacija prirodnog okruženja prizrenskog regiona, kao i svakodnevnog života Bošnjaka iz koje je rasvetljena raznolikost društva i prirodne lepote južnog dela Kosova. Istovremeno, Pajazitijev kratki dokumentarni film „Bogatstvo prirode“ prikazan je na oba uvodna događaja sa ciljem da vizuelno objasni hitnu potrebu za očuvanjem prirodne sredine, kao i da se javnost upozna sa vrstama ptica kojima je Kosovo stanište.
Nakon ceremonija otvaranja izložbu su mogli da vide građani. Ovaj događaj je takođe bio prilika da se promoviše cilj i dosadašnji rad Kosovske koalicije za pomirenje, kako kod gostiju na izložbama tako i putem medija koji su izveštavali o događajima.
Ova aktivnost je podržana od strane Evropske unije na Kosovu kroz projekat „Transformisanje konfliktnih percepcija kroz povećan angažman građana i zajednice na Kosovu“ koji implemenetira NVO AKTIV kao član šire Kosovske koalicije za pomirenje (KCR).
NAPOMENA: Svi posetioci izložbe su bili u obavezi da pokažu potvrdu o vakcinaciji sa najmanje 2 doze, a čitava aktivnost je održana u skladu sa „Priručnikom za zaštitu od širenja virusa COVID-19” koji je objavilo Ministarstvo zdravlja, kao i „Nacrtom zakona o sprečavanju i suzbijanju pandemije COVID-19”.
01.03.2022
“Borite se protiv postojećih stereotipa i predrasuda na Kosovu”
NVO AKTIV poziva sve studentske/omladinske grupe svih etničkih pripadnosti da predlože inicijative za omladinsku saradnju koje će biti podržane kroz projekat Transformisanje percepcija konflikta kroz povećani građanski i društveni angažman na Kosovu i sprovedene od strane studentskih/omladinskih grupa.
U okviru projekta, a nakon izrade Indeksa etničkih stereotipa na Kosovu, (konsolidovan zapis dokumetovanih stereotipnih karakteristika koje imaju uticaj na ethničke odnose na Kosovu), i Uvođenje međusobnog učenja jezika na Kosovu: nacrt mape puta (document koji se bavi problemom postojećeg jezičkog jaza između kosovskih Albanaca i Srba), studentima će se ukazati prilika da predlože i sprovedu aktivnoti na osnovu problema koji su identifikovani u ovim studijama.
Studenti se pozivaju da predlože inicijativu za saradnju mladih koja će biti podržana kroz ovaj projekat i sprovedena od strane studenata/omladine kao i članova Kosovske koalicije za pomirenje (KKP).
Najbolja inicijativa će biti odabrana i podržana u vidu granta od 5.000 EUR. Ovu inicijativu će sprovesti KKP u bliskoj saradnji sa studenstkim/omladinskim grupama. U okviru ovog poziva biće podržana jedna (1) inicijativa.
Vrste aktivnosti koje mogu biti podržane u okviru ovog poziva:
Vrste aktivnosti koje neće biti podržane:
Postupak prijave
Svi predlozi inicijativa treba da sadrže:
1) Opis podnosioca/podnosilaca prijava (jednog ili više), uključujući osnovne informacije (biogafije svih podnosilaca prijave), kratko motivaciono pismo i kopiju kosovske lične karte;
2) Nacrt projekta, uključujući:
3) Kratak pregled (dve ili tri rečenice) predviđenih troškova koji će nastati usled aktivnosti).
Molimo popunite prijavni formular.
KKP će podržati i implementirati limitiran broj inicijativa (1) u trajanju do dva (2) meseca i koje će imati maksimalan budžet od 5.000 EUR.
Rok za podnošenje predloga projekta je 15.03.2022.
Prijave dostaviti na: info@ngoaktiv.org
Dodatne informacije možete dobiti putem mejla igor.markovic@ngoaktiv.org ili pozivanjem +38349614908 i + 381642585592.
11.02.2022 – 14.02.2022
Veliki broj mladih ljudi iz različitih zajednica koji žive na Kosovu odazvao se pozivu za učešće na treningu, ali je samo njih 16 odabrano da učestvuje i pohađa časove o osnovnim pozorišnim tehnikama, a koji je održan u kulturno raznolikom Prizrenu.
Tokom četiri (4) dana obuke održana su predavanja o pozorištu i ljudskim pravima, časovi glume, igrice za upoznavanje, fizičke vežbe, improvizacije i mnoge druge aktivnosti. Druženje i obilazak grada bili su sastavni deo tih dana. Forum teatar, kao poseban vid pozorišta, izazvao je interesovanje učesnika, jer su shvatili da je takva forma najbolja za podizanje svesti i bavljenje pitanjima od šireg društvenog značaja.
„Kada govorim, sada drugu osobu vidim kao publiku, kako bi me lakše razumeli.”
„Promenio bih dužinu trajanja treninga, jer se ovo malo druženje pretvorilo u veliko prijateljstvo.”
„Dopala mi se međusobna tolerancija i razumevanje, mirni prostor koji smo mi napravili, da imaš priliku da budeš svoj i izraziš emocije kroz koje si prošao igrajući različite uloge.”
„Naučila sam najviše o tome šta je forum teatar, stekla mnoga glumačka umeća i da nije potrebno mnogo reči da bi se nešto kazalo.”
Ovo su samo neki od utisaka i ocena učesnika treninga.
Između ostalog, učesnik Fatmir Metekše je kazao: „Trening Forum teatra je bio jedan od onih treninga na koje sam se sa zadovoljstvom prijavio i pohađao sam ga sa izuzetnom željom. Osim što sam naučio mnogo novih stvari o glumi, pozorištu i forum teatra, upoznao sam mlade ljude koji su vole umetnost”.
Ova aktivnost je podržana od strane Evropske unije na Kosovu kroz projekat „Transformisanje konfliktnih percepcija kroz povećan angažman građana i zajednice na Kosovu” koji implementiraju Artpolis i NVO AKTIV kao članice Kosovske koalicije za pomirenje (KCR).
NAPOMENA: Ova aktivnost je sprovedena u skladu sa „Priručnikom za zaštitu od širenja virusa COVID-19” koji je objavilo Ministarstvo zdravlja, kao i „Nacrtom zakona o sprečavanju i suzbijanju pandemije COVID-19”.
#artpolis #kcr #aktiv #eu #thbe
04.02.2022
Midterm evaluation of an ongoing project
Project:
Transforming conflict perceptions through increased civic and community engagement in Kosovo
Period:
January 2019 – December 2021
Date:
As soon as possible or latest 1st of March 2022
Background:
Kosovo Coalition for Reconciliation (KCR) was established in January 2019, by HLCK, Artpolis, NGO Aktiv and Documenta, through the support of the European Union Office in Kosovo with the project “Transforming conflicting perceptions through increased civic and community engagement in Kosovo”.
KCR seeks to contribute to overall improvement of ethnic relations in Kosovo and increase understanding and participation of grass-root community actors in initiatives fostering the reconciliation process in Kosovo. Through vigorous efforts in facilitation of respectful ethnic dialogue, promotion of cultural diversity values, increased opportunities for inter-ethnic cooperation in promotion of peace and tolerance and amplified inclusion women and youth groups in reconciliation process in Kosovo, KCR aspires to introduce genuine and sustainable changes in reconciliation dynamics in Kosovo.
The selected expert/consultant will have to conduct a programmatic evaluation, which will autonomously measure overall progress of the project, assess the indicator fulfillment, collect and review quantitative and qualitative data to determine evidence of the project impact and suggest the changes/amendments that lead to better result delivery in the continuation of efforts. This will have to be done in close cooperation with the programme manager and the KCR members.
After more than 3 years of work, the Coalition seeks to engage an external expert who will work closely with us to:
Qualifications:
Interested parties should submit the following documentation to office@hlc-kosovo.org no later than the 18th of February 2022:
Deadline for questions and further clarifications for the open call is 9th of February 2022 via email. All questions and answers will be available for all applicants no later than 14th of February 2022 on the webpage of KCR.
02.02.2022
Centar za umetnost i zajednice – Artpolis u okviru Koalicije za pomirenje Kosova, organizuje Pozorišni trening na bazi vršnjačkog obrazovanja za mlade iz albanske, srpske, romske, aškalijske i egipatske zajednice.
Trening će biti organizovan od 11. do 14. februara u Prizrenu/Kosovo. Artpolis pokriva sve troškove uključujući prevoz, smeštaj, hranu, obuku.
Kao nastavak ovog treninga zainteresovani učesnici I grupa će razviti pozorišnu predstavu, koja će biti izvedena pred publikom.
Link za više informacija i prijavu: 👉https://bit.ly/32PQRoj
Samo odabrani kandidati biće obavešteni telefonom iii e-mailom. Za više informacija kontaktirajte: venera.it@gmail.com ili na 044 169 080.
#artpolis #aktiv #kcr #art #community #THBE #ForumTheater
© 2018 All rights reserved