0001

Maksimalna kazna za Gorana Stanišića za ratne zločine u selima Slovinje/Sllovi i Trbovce/Tërbovc

5.10.2021

Sudsko veće Specijalnog odeljenja Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë (kojim je predsedavao sudija Valon Kurtaj1), dana 5. oktobra 2021. proglasilo je optuženog Gorana Stanišića krivim za ratne zločine protiv civilnog stanovništva i osudilo ga na dvadeset (20) godina zatvora, što je ujedno i maksimalna kazna za ovo krivično delo, prema Krivičnom zakonu SFRJ, koji se u ovom slučaju koristi kao povoljniji.


Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) sistematski je pratio suđenje optuženom Stanišiću. Na osnovu praćenja suđenja, FHPK zaključuje da je suđenje bilo pravedno i da su poštovana prava strana u postupku, uprkos poteškoćama u organizovanju suđenja zbog pandemije COVID-19. Presuda je objavljena nakon održanih 15 sudskih ročišta na kojima su saslušana 22 svedoka, među njima i oštećena A1.2

U odnosu na dokaze izvedene tokom glavnog pretresa, neki svedoci tužilaštva identifikovali prisustvo optuženog na mestu i vremenu deportacije i ubistva albanskih civila. Međutim, izjave nekih očevidaca date misiji UNMIK-a, a kasnije i Specijalnom tužilaštvu Republike Kosovo (STRK), bile su nedosledne u pogledu učešća optuženog Stanišića u ubijanju civila.
FHPK je rezervisan po pitanju komentara o presudi i visini kazne u ovom trenutku dok ne primi u uvid presudu u pisanoj formi zajedno sa obrazloženjem ove odluke. Nakon objavljivanja presude, sudsko veće nije dalo nikakvo obrazloženje u vezi sa objavljenom odlukom.

Stoga nije poznato na koje se dokaze sudsko veće oslanjalo prilikom donošenja odluke o osuđujućoj presudi optuženom. Nedostatak obrazloženja za odluku o kazni suprotan je članu 366. stav 2. ZKPRK-a. Ovaj član propisuje da se nakon javnog čitanja dispozitiva presude mora ukratko objaviti obrazloženje

presude, odnosno dokazi na kojima se sudsko veće oslanja. Takođe je neophodno da u ovom slučaju sudsko veće daje obrazloženje u pogledu otežavajućih ili olakšavajućih okolnosti, koje su uticale da optuženi bude proglašen krivim i osuđen na maksimalnu kaznu zatvora.


Dana 6. februara 2020. godine STRK3 je podiglo optužnicu protiv Gorana Stanišića, optuženog da je kao pripadnik rezervnog sastava policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, u periodu od 15. do 16. aprila 1999. godine, tokom šireg i sistematskog napada srpskih vojnih, paravojnih i policijskih snaga na albansko civilno stanovništvo u selima Slovinje/Sllovi i Trbovce/Tërbovc u opštini Lipljan/Lipjan, u saradnji sa drugim pripadnicima ove jedinice, učestvovao u iseljenju albanskog civilnog stanovništva, u ubistvu 13 albanskih civila i ranjavanje A1.

Prvostepeni sud proglasio ga je krivim po svim tačkama optužnice.
Stranke imaju pravo da se na ovu presudu žale Apelacionom sudu.

0001

Predmeti ratnih zločina ispred kosovskim sudovima

22.09.2021

FHPK objavljuje bilten ‘Predmeti ratnih zločina ispred kosovskim sudovima’ za vremenski period januar – jun 2021.

U ovom biltenu možete pronaći informacije u vezi sa predmetima za ratne zločine pred kosovskim sudovima zajedno sa napomenama FHPK-a.

Open-call-for-external-expert-KCR

OPEN CALL FOR EXTERNAL EXPERT

Midterm evaluation of an ongoing project
Project:

Transforming conflict perceptions through increased civic and community engagement in Kosovo

Period: 
January 2019 – June 2021

Date:
As soon as possible or latest 1st of October 2021

Background:


Kosovo Coalition for Reconciliation (KCR) was established in January 2019, by HLCK, Artpolis, NGO Aktiv and Documenta, through the support of the European Union Office in Kosovo with the project “Transforming conflicting perceptions through increased civic and community engagement in Kosovo”.

KCR seeks to contribute to overall improvement of ethnic relations in Kosovo and increase understanding and participation of grass-root community actors in initiatives fostering the reconciliation process in Kosovo. Through vigorous efforts in facilitation of respectful ethnic dialogue, promotion of cultural diversity values, increased opportunities for inter-ethnic cooperation in promotion of peace and tolerance and amplified inclusion women and youth groups in reconciliation process in Kosovo, KCR aspires to introduce genuine and sustainable changes in reconciliation dynamics in Kosovo. 

The selected expert/consultant will have to conduct a programmatic evaluation, which will autonomously measure overall progress of the project, assess the indicator fulfillment, collect and review quantitative and qualitative data to determine evidence of the project impact and suggest the changes/amendments that lead to better result delivery in the continuation of efforts. This will have to be done in close cooperation with the programme manager and the KCR members. 

After more than 2 years of work, the Coalition seeks to engage an external expert who will work closely with us to:

  • Carefully review the work of the KCR for the period of 1st of January 2019 – 30th of June 2021.
  • Prepare and conduct a midterm evaluation of the partnered organizations, based on meetings with HLCK, Artpolis, NGO Aktiv, the expert’s own research and feedback collected from stakeholders and discuss the findings with the organizations.
  • Explore and recommend which interventions are most appropriate at which level(s) to achieve the desired change.
  • Analyze which organizational capacities should be strengthened in order to improve the implementation and the results of the project.
  • Define all necessary adaptations for the future project design.
  • Deliver a final report on findings and recommendations for internal use for the KCR.

Qualifications:

  • No less than five (5) years of professional experience working in the civil-society sector in Kosovo and region.
  • Demonstrated familiarity with Transitional Justice and Dealing with the Past concepts and demonstrated experience in these field.
  • Past experience in evaluating projects.
  • Fluency in English and local languages.

Interested parties should submit the following documentation to office@hlc-kosovo.org no later than the 20th of September 2021:

  • A detailed curriculum vitae;
  • A letter of interest outlining the applicant’s interest in and qualifications for the position and examples of past similar work;
  • A proposed methodology and timeline for the completion of work;
  • A financial offer;

Deadline for questions and further clarifications for the open call is 13th of September 2021 via email. All questions and answers will be available for all applicants no later than 15th of September 20201 on the webpage of KCR.

Grupi 1 - foto 2

Mlade žene na Kosovu i u Srbiji se bave izgradnjom mira, traže učešće u dijalogu

04.08.2021

Insjaderi.org; KultPlus.com; Alsat.mk

Žene na Kosovu i u Srbiji nastoje da doprinesu bilateralnom dijalogu koji je započeo pre deset godina, baš kao što svakodnevno doprinose svojim zajednicama.

Inicijativu od posebnog značaja u ovom procesu pokrenuli su Centar za umetnost i zajednicu – Artpolis sa Kosova i Alternativni centar za devojke iz Srbije, uz podršku Kvinna till Kvinna.

Ove dva organizacije, koje se bave ljudskim pravima, na nekoliko online sastanaka okupili su mlade žene sa Kosova i iz Srbije kako bi razgovarale, dale predloge i izvukle zaključke i preporuke o procesu dijaloga i o tome koja će uloga žena biti u njegovom okviru. Sa znanjem o feminizmu i spremne za izgradnju mira, ove mlade žene bile su deo šest izdanja Feminističke prolećne škole, koja se održava dva puta godišnje na Kosovu i u Srbiji, u organizaciji Artpolisa i Alternativnog centra za devojke.

Jedan od organizatorke kaže da politička orijentacija nije važna , već je važno da su se mlade žene okupile da iznesu svoje ideje za proces dijaloga, da sastave preporuke koje će biti uručene različitim donosioca odluka na Kosovu i u Srbiji.

„Mi kao organizacija za ženska prava godinama se bavimo ovim pitanjem, ali nažalost ni Srbija ni Kosovo nisu imali nikakvu tačku rasprave o tome. Dakle, mi smo se okupile ovde da slobodno razgovaramo o ovim temama i da predstavimo stvari koje vi predlažete i da osmislimo dokument o kojem vredi govoriti. “Možda ne znamo šta tačno sadrže tačke razgovora, ali naš cilj je da ponudimo predlog u vezi sa pravima žena u Srbiji i na Kosovu”, rekla je ona.

Netransparentnost je odlika desetogodišnjeg dijaloga, kaže jedna od učesnica, koja kaže da je ovaj proces pomalo mističan, jer se o tome ne zna mnogo, a informacije iz medija su daleko od željenih.

Zanimljiv predlog za dijalog sa Srbijom stigao je od nje, u kome je navedeno da bi i Srbi koji žive na Kosovu trebalo da budu deo srpske delegacije, ističući da bi trebalo da ima i žena.

„Verujem da u dijalog treba uključiti i kosovske Srbe, mislim da ova vlada ima interes za to. “Zašto ne bi bila žena iz srpske zajednice koja živi na Kosovu i koja je politička aktivistkinja”, rekla je ona.

A menadžerka projekta u Artpolisu, Venera Ismaili, pokazala je da je ova organizacija već preduzela konkretne korake da uključi žene u kosovsku delegaciju.

Ismaili je navela da imaju podršku predsednice Vjose Osmani da se žene uključe u dijalog Kosovo-Srbija, ističući da je Artpolis kao u znak protesta podneo zahtev i kao takav, upućen  je norveškoj ambasadi, koja je tehnička podrška ovom procesu, i pri tome je zatraženo uključivanje žena.

„Pripremili smo ovo pismo koje ćemo poslati norveškoj ambasadi, koja je tehnička podrška u procesu dijaloga. Očekuje se da će ovo pismo obuhvatiti i druge organizacije i da će biti poslato nadležnim institucijama za ovo pitanje ”, rekla je Ismaili, i najavila da će sve ovo biti vrlo brzo javno objavljeno.

„Sa kosovske strane, sve devojke se slažu da bi Kosovo i Srbija trebalo da se dogovore, ali ne zapostavljajući zahteve za pravdom, rešavanje ubistava, nestanaka, silovanja (sa bilo koje strane). Obe strane se slažu da ih ne obaveštavaju političari, već samo mediji koji informacije dobijaju samo iz konteksta onoga što je predstavljeno javnosti. “Obe strane se slažu da bi informacije trebale biti direktne, možda direktno sa pregovaračkog stola, jer na ovaj način mediji ne šire dezinformacije i ne manipulišu sa javnošću”, rekla je Ismaili.

Na samom kraju sve učesnice su dale svoje mišljenje o ovoj diskusiji.

Postojala je potreba da žene budu što je moguće više informisane o dijalogu i da budu uključene u proces, jer njihov sud uopšte ne uključuje nacionalnost i političke inate koje ove dve zemlje imaju godinama.

Ove diskusije su vođene u okviru aktivnosti “Mlade žene za učešće u izgradnji mira”, koja ima za cilj da ujedini mlade žene zainteresovane za doprinos mirovnim politikama u regionu i stvaranje dokumenta sa preporukama kako bi doprinele kulturi mira iz rodne perspektive koja podržava jačanje demokratije na Kosovu i u Srbiji i izgradnju prekograničnog dijaloga između mladih žena aktivistkinja.

Sve ovo su omogućili Alternativni centar za devojke iz Srbije i Centar za umetnost i zajednicu – Artpolis, uz podršku Kvinna till Kvinna.

Insjaderi.org: https://bit.ly/3fDEwGW

KultPlus.com: https://bit.ly/3s04mcV

Alsat.mk: https://bit.ly/3fCLAUc

Srb

Reakcija

Priština, 08.07.2021

Fond za humanitarno pravo Kosovo i Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo izražavaju zabrinutost povodom nastale situacije u vezi povratka gđe Dragica Gašić u grad Đakovicu, a posebno povodom pravnih radnji koje je preduzela opština Đakovica.

Opština Đakovica je 6. jula 2021. godine podnela tužbu Osnovnom sudu u Đakovici, dok je predmet ove tužbe „Zahtev za poništenje ugovora o iznajmljivanju stana uz zahtev za privremene mere“. U isto vreme, opština Đakovica je zahtevala da se tuženoj dodeli privremeni pravni zastupnik pošto za istu nije poznato mesto stanovanja.

Smatramo da su ovakve radnje u suprotnosti sa zakonodavstvom na snazi i nisu u duhu Ustava Republike Kosovo, odnosno u suprotnosti su sa članom 156. istog, naslovljenog: „Izbeglice i Interno Raseljena Lica“, u kojem stoji da Republika Kosova promoviše i olakšava bezbedan i dostojanstven povratak izbeglica i interno raseljenih lica, i pomaže istima da povrate svoju imovinu i lične stvari. Gđa Gašić poseduje neophodnu dokumentaciju kojom se potvrđuje njeno pravo na korišćenje imovine, pravo koje joj je dodeljeno odlukom kosovske Agencije za verifikaciju imovine. Imajući za osnovu zahtev gđe Gašić, ova Agencija je 9. juna 2021. godine oslobodila njen stan udaljavajući porodicu koja je bila tu, a kako bi gđi Gašić omogućila povratak u taj stan.

Imajući u vidu da su radnje gđa Gašić bile u skladu sa postupkom za povratak, ne ugrožavajući ili rizikujući nijednu drugu osobu, smatramo da su nastala situacija, kao rezultat njenog dolaska, kao i preduzimanje pravnih radnji u suprotnosti sa demokratskim i multietničkim duhom države Republike Kosovo i ne doprinose procesu suočavanju sa prošlošću.

Stoga, pozivamo lokalne vlasti Đakovice da postupe u skladu sa Ustavom Republike Kosovo povlačeći njihovu tužbu protiv gđe Gašić i olakšavajući njen povratak i boravak u Đakovici.

#kcr#hlck#yihr#artpolis#ngoAktiv

Milena P

Multietničnost kroz institucije na Kosovu

Multietničnost na Kosovu predstavlja jedan od velikih izazova sa kojim se suočava celokupno stanovništvo ovog područja. Multikulturalno građanstvo na Kosovu sastoji se, pored albanske zajednice koja predstavlja većinu, od srpske i ostalih nevećinskih zajednica, kao što su Romi, Egipćani, Aškalije, Turci i ostali. U ovakvom multietničkom društvu vazno je urediti odnose unutar zajednica i poštovati prava nevećinskih zajednica koja su garantovana Ustavom Kosova i određenim zakonima, tako što bi na osnovu i samog demokratskog principa ovog društva trebalo da se jednako poštuje ostvarivanje prava svih građana na Kosovu.

Najveći izazov u ovakvom društvu predstavlja upravo funkcionisanje albanske i srpske zajednice, kao dva potpuno različita naroda, duboko razorenih odnosa tokom prethodnog ratnog perioda i ostalih političkih sukoba, a koja dele istu teritoriju i svakodnevno žive, sarađuju, često i zavise jedni od drugih. Njihova različitost ogleda se, pre svega u jeziku, zatim u kulturi, običajima i istoriji. Na prvi pogled izgleda da nemaju nimalo sličnosti, ali upravo takva dva različita naroda spaja nešto što čini njihove živote i samu egzistenciju, a to je ista teritorija na kojoj žive, isti ciljevi vezani za budućnost na mestima na kojima žive, želje za napretkom i mirnim i boljim životom. Ta dva naroda dele i ono od čega možda i najviše njihova egzistencija zavisi, a to je posao, jer žele da rade ili već rade na istim poslovima, u istim institucijama i verovatno veći deo dana provode zajedno. U ovakvoj svakodnevici odsustvo znanja jezika ovih naroda predstavlja jedan od najvećih problema i najvažnijih uslova za uspešnu komunikaciju i saradnju. Mlađe populacije gotovo i da ne osećaju potrebu za poznavanjem jezika zajednica, ali ni kulture različitog naroda. Štaviše, često se i neprijateljski gleda prema običajima, kulturi i  jeziku različitog naroda. Međutim, ono što u poslednjih par godina daje nadu za poboljšanjem ovakve situacije na Kosovu predstavlja upravo deljenje istih poslova i poboljšanje ekomonskog aspekta građana. Pripadnici različitih zajednica koji rade na istim poslovima imaju samo jedan cilj, a to je da rade svoj posao najbolje što mogu kako bi ga zadržali i bili plaćeni, od čega najviše zavisi kvalitet njihovog života. Da bi to ostvarili potrebno je da njihova komunikacija i saradnja budu na što većem nivou, a to samim tim znači i bolje međusobno poznavanje. Zajednička saradnja i posao čine da se približe jedni drugima i bolje upoznaju sa kulturom i istorijom različitog naroda. Kada ne bi imali međusobnu interakciju, ne bi mogli ništa od toga da ostvare i bilo bi teško prevazići barijere i predrasude koje godinama unazad postoje. Međusobno uvažavanje i poštovanje je neophodno za normalno funkcionisanje, ali je potrebno stvoriti dovoljno prostora za prihvatanje različitosti. Zbog toga je bitan uticaj sa svih nivoa vlasti, kako bi se stvorio prijatan ambijent za sve zajednice na Kosovu.

Svemu ovome doprinela je integracija, koja se desila u određenim institucijama na Kosovu, među kojima je najvažnije pravosuđe. Mnogo mladih iz srpske zajednice, među kojima sam i ja, dobilo je priliku da radi ili stažira u ovim institucijama, zajedno sa kolegama koje su albanske nacionalnosti. Na početku je bilo dosta problema oko poznavanja jezika i međusobne komunikacije, nije moglo da se razgovara bez prisustva prevodioca ili drugih kolega koje poznaju jezik druge nacionalnosti, ali želja za radom i ličnim usavršavanjem bila je jača od svih barijera. S obzirom na to da radnike u ovim institucijama čine uglavnom starija populacija, poznavanje srpskog ili albanskog jezika od strane određenih radnika koji su tu od ranije, mladima je znatno olakšalo početno upoznavanje i omogućilo međusobnu komunikaciju. Upravo to je motivisalo mlade ljude da na radnim mestima nauče bolje jezik drugog naroda i bliže upoznaju njihovu kulturu. Na početku je bilo zapisivanja reči koje su potrebne za čitanje i komuniciranje, a kasnije i spajanje tih reči u rečenice. Kao radniku u pravosudnom sistemu Kosova, bilo mi je potrebno da što bolje savladam albanski jezik kako bih svoj rad obavljala efikasnije, a želela sam i da što više ,,upijam“ iskustvo svih svojih kolega. Rad u prijatnom ambijentu je neophodan kako bi se došlo do najboljih rezultata na poslu, a to znači i bolje upoznavanje, približavanje kulture i običaja oba naroda. Međusobno pomaganje na poslu je takođe od ogromnog značaja i omogućava nam da bolje sarađujemo i ostvarimo željene ciljeve. Tokom prethodnih godina zajedničkog rada, koliko integracija traje, iskustva mnogih su pozitivna, napredovalo se po pitanju jezika, pa je mnogo mojih kolega naučilo jezik i više im nije potrebna asistencija prilikom komuniciranja sa radnicima druge nacionalnosti; posao se u određenim segmentima obavlja brže i efikasnije, čak i stranke imaju više poverenja u integrisane institucije na Kosovu.

Svesni činjenice da delimo prostor, posao i da vreme provodimo zajedno, postajemo zainteresovaniji za običaje i kulturu drugog naroda, za bolje međusobno upoznavanje i poštovanje. Svedok sam pozitivnih primera i kada su u pitanju verski praznici i njihovo međusobno poštovanje, kultura se sada bolje poznaje i različitosti se prihvataju. Kroz zajedničko obavljanje poslova, uspeli smo da nađemo način da bolje prihvatimo jedni druge i damo šansu našim odnosima. Imamo poverenja da se obratimo jedni drugima za pomoć i mimo poslovnog života, ali posao predstavlja osnov našeg odnosa, koji nam je pomogao da isti bolje izgradimo.

Zbog svega ovoga, smatram da nam je posao dao dobru šansu da se upoznamo i ukoliko bude više ovakvih prilika, većina će ići u istom pravcu, pa će pored poboljšanja kvaliteta života doći i do prijatnijeg ambijenta za međusobno funkcionisanje i druženje u budućnosti. To je društvo kojem treba težiti, jer je samo u takvim uslovima moguće bolje organizovati svoj život, upoznati ljude koji žive pored nas i timskim radom pomagati jedni drugima da izgradimo bolje živote. Upravo takvu budućnost vidim – kroz otvaranje više šansi za zaposlenje u multietničkom društvu, među kojima je integracija određenih institucija koja se desila na Kosovu i koja je rezultirala dobrim prilikama za mnoge, pre svega mlade, ali i starije građane ovog društva.

Milena Petković, pravnik

Milena Petković rođena je 01.06.1992. godine u Gnjilanu. Akademske studije prava upisala je 2011. godine na Prištinskom univerzitetu sa privremenim sedištem u Mitrovici i završila 2016. godine sa visokim prosekom. Od 2017. godine aktivna je u integrisanom pravosuđu na Kosovu, a pravosudni ispit položila 2019. godine u Prištini. Sada se aktivno bavi borbom protiv nasilja u porodici i sarađuje sa nevladinim sektorom.

cafd78eee5fc478784b6c70f4f5571c3-0001

(Pa) Fundësi & Ogledalo

Kosovska koalicija za pomirenje je zajedno sa neformalnom grupom studenata sprovela inicijativu sa ciljem da se reši nedostatak razumevanja i nedostatka saradnje koja postoji na Kosovu. To je učinjeno upoznavanjem šire javnosti svake od etničkih grupa sa kulturnim delima mladih umetnika poreklom iz različitih zajednica. Identifikovali smo dva mlada pesnika u zajednici kosovskih Srba i Albanaca, Dušan Zaharijevič and Agon Redžepi, i preveli njihova izabrana dela na jezik druge grupe. Publikacije su štampane i distribuirane širom Kosova: bibliotekama, omladinskim centrima, kulturnim centrima, itd. omogućavajući široj javnosti da se upozna sa kulturnim vrednostima i mladim umetnicima iz različitih zajednica.

Traži se uključivanje imena svih žrtava na spomen-ploču u selu Lužane

Na 22. godišnjicu tragičnog događaja koji se desio na mostu u Lužanu, 1. maja 2021. godine, na mestu događaja otkrivena je spomen-ploča u čast žrtava, koji je podigla Opština Podujevo.

Spomen ploča nosi imena 31 žrtve albanske nacionalnosti, isključujući 13 srpskih žrtava koje su takođe izgubile živote u ovom događaju. Predsednik Opštine Podujevo g. Shpejtim Bulliqi je objavom na Fejsbuku, između ostalog izjavio „… otkrili smo spomen-ploču sa imenima svih žrtava koje su stradale u ovoj tragediji’’.
Za informaciju javnosti, prema dosadašnjim podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), dana 1. maja 1999. godine, oko 13.00 časova, NATO je pogodio autobus Niš Ekspresa koji je u tom trenutku prelazio preko mosta u Lužanu i koji se kretao u smeru Prištine. Kao posledica ovog događaja, živote je izgubilo 44 osobe. Među njima 31 Albanskih civila i 13 Srba, od kojih 7 su bili civili.
FHPK iznosi svoju duboku zabrinutost ovakvim načinom sećanja na žrtve, posebno kada lokalne i državne institucije doprinose jačanju jednostranih narativa, koji predstavljaju selektivne verzije istorije. Negiranje žrtava na etničkoj osnovi, predstavlja uvredu za žrtve i njihove porodice i produbljuje podele između zajednica na Kosovu.
Stoga, FHPK traži od Opštine Podujevo da spomen-ploča istinito predstavi događaj koji se desio 1. maja 1999, time odavajući poštu svima onima koji su u tom događaju izgubili svoj život. Takođe, FHPK upućuje apel da sve inicijative za podizanje memorijala u čast sećanja na žrtve uključe sve žrtve, bez obzira na njihov rod, rasu ili etničko poreklo.

Prema nalazima FHP-a i FHPK-a tog dana u Lužanu/Lluzhan su izgubili život:
Ajeti Shefqet (1945)
Aliu Kujtim (1968)
Bulliqi Behxhet (1946)
Cvetić Milovan (1949)
Filipović Božur (1948)
Grujić Života (1964)
Ilić Miroslav (1961)
Ivanović Vladica (1969)
Jakupi Ajet (1958)
Jakupi Ibrahim (1935)
Janković Miodrag (1950)
Jelić Vukosav (1950)
Jupolli Gani (1932)
Jusufi Mehmet (1960)
Kopalla Arjeta (1985)
Kopalla Fatime (1966)
Kopalla Fetije (1953)
Kopalla Florinda (1981)
Kopalla Mirjeta (1997)
Kopalla Xhavit (1984)
Kostić Bojan (1973)
Malinić Milana (1950)
Musa Drita (1977)
Musa Fexhrije (1970)
Musa Selman (1973)
Petrović Marija (1984)
Petrović Nikola (1982)
Petrović Smiljana (1933)
Podvorica Bexhet (1960)
Potera Milazim (1958)
Potera Nurije (1967)
Qerimi Ibrahim (1940)
Ramadani Besa (1991)
Ramadani Besarta (1993)
Ramadani Besnik (1983)
Ramadani Bislim (1996)
Ramadani Fatime (1963)
Ramadani Gani (1928)
Ramadani Muzafere (1986)
Ramadani Rizah (1959)
Rexhepi Serbeze (1933)
Rrahmani Halime (1964)
Uka Adem (1947)
Vukadinović Zoran (1972)


Reagovanje podržava i ne-formalna koalicija nevladinih organizacija i eksperata koji promovišu Načela za Suočavanje sa Prošlošću.

IMG_20210421_190339471_HDR

Zajedno smo jači, plači

Stereotipi utiču na sve nas, posebno u okruženju koje je i dalje opterećeno sukobima.

Predstava Forum Teatra „Zajedno smo jači, plači“ koja se održala 21. aprila u Centru civilne energije u Severnoj Mitrovici, bavila se ovom temom, sa idejom da pokaže koliko nas problem stereotipa sprečava da normalno funkcionišemo. Kroz debatu smo pokušali da promenimo svoje viđenje ovog problema.

Četvoro mladih završilo je u džungli nakon nesreće. Umesto da zajedno sarađuju i osiguraju svoj opstanak, Albanac, Hrvat i dve Srpkinje, opterećeni svojim stereotipima, dele se po nacionalnosti, veri i polu. Gubite vreme u svojim sukobima, ne uspevajući da reše problem, opstanak.

Glumci Lidija Nikolić, Emilija Popović, Uroš Cvetković, Miloš Trifunović, Momčilo Jovanović koje je trenirao Filip Pajić, uspešno su preneli publici atmosferu i probleme svojih likova.

Predstava je dopunjena diskusijom između publike i glumaca/glumica nakon završetka predstave.

Aktivnost je sprovedena u skladu sa preporukama za sprečavanje širenja virusa Covid-19. Aktivnost je podržana od strane Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR KS) koju je osnovala SAD agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Evropska unija na Kosovu kroz projekat „Transformisanje konfliktnih percepcija kroz povećan angažman građana i zajednice na Kosovu“ koji implemenetiraju Artpolis i NGO Aktiv kao članovi Kosovske koalicije za pomirenje (KCR).



178573446_2956002134718395_801599346835680147_n

FHPK objavio godišnji izveštaj: „Suđenja za ratne zločine: spor napredak”

Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) je u ponedeljak, 26. aprila 2021, objavio godišnji izveštaj za 2020. godinu pod nazivom: „Suđenja za ratne zločine: spor napredak”, koji je pripremljen kao rezultat praćenja suđenja u vezi sa oružanim konfliktom i etnički i politički motivisanim krivičnim delima na Kosovu. Povodom njegovog objavljivanja, FHPK je organizovao onlajn konferenciju na kojoj je otvorena diskusija na temu „Sužavanje prostora za nekažnjivost: Dijalog kao mogućnost za uspostavljanje pravne saradnje između Srbije i Kosova”.

Uvodnim izlaganjima na konferenciji su se učesnici obratili ministarka pravde, gđa Albulena Haxhiu, šef Kancelarije EU na Kosovu, g. Tomáš Szunyog i britanski ambasador na Kosovu, g. Nicholas Abbott.

Ministarka pravde, Albulena Haxhiu je naglasila, da će ministarstvo na čijem se čelu nalazi, imati za prioritet pitanje ratnih zločina. Ona je u tom okviru iznela da je veoma važno ojačati kapacitete Specijalnog tužilaštva, da se posveti ovim zločinima. Šef Kancelarije EU na Kosovu, Tomáš Szunyog rekao je da EU podržava ovaj proces već neko vreme i da je praćenje ovih suđenja od suštinske važnosti kako bi se obezbedila njihova legitimnost. Pored toga on je dodao, da zahvaljujući godišnjem izveštaju FHPK-a, imamo tačan pregled onoga što je pravosudni sistem postigao tokom 2020. godine. Britanski ambasador na Kosovu, Nicholas Abbott, naglasio je da je primećen porast u broju tužilaca koji se bave ovim predmetima i da to predstavlja napredak, ali da i dalje ostaje još dosta toga što treba uraditi.

Nakon uvodnih obraćanja, izveštaj je predstavila gđa Anka Kurteshi Hajdari, koja je istovremeno i njegova autorka. Ona je, između ostalog, istakla da jedna od glavnih preporuka poslednjeg izveštaja FHPK-a zapravo ukazuje na neophodnost uspostavljanja međunarodne pravne saradnje između Kosova i Srbije.

U sesiji pod nazivom „Sužavanje prostora za nekažnjivost: Dijalog kao mogućnost za uspostavljanje prave saradnje između Srbije i Kosova” svoja gledišta izneli su panelisti: glavni tužilac STRK-a Blerim Isufaj, vršilac dužnosti predsednika Osnovnog suda u Prištini, Arben Hoti, šef Kancelarije za pravna pitanja i ljudska prava u EULEX-u Paul Flynn, osnivačica FHP-a Nataša Kandić i advokat Artan Qerkini. Predstavnici kosovskog pravosuđa u svojim diskusijama u okviru panela osvrnuli su se na izazove sa kojima se suočavaju u procesuiranju predmeta ratnih zločina, dok su ostali panelisti dali primere ranije saradnje i izneli ideje o mogućnosti buduće regionalne saradnje.