Srb

Reakcija

Priština, 08.07.2021

Fond za humanitarno pravo Kosovo i Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo izražavaju zabrinutost povodom nastale situacije u vezi povratka gđe Dragica Gašić u grad Đakovicu, a posebno povodom pravnih radnji koje je preduzela opština Đakovica.

Opština Đakovica je 6. jula 2021. godine podnela tužbu Osnovnom sudu u Đakovici, dok je predmet ove tužbe „Zahtev za poništenje ugovora o iznajmljivanju stana uz zahtev za privremene mere“. U isto vreme, opština Đakovica je zahtevala da se tuženoj dodeli privremeni pravni zastupnik pošto za istu nije poznato mesto stanovanja.

Smatramo da su ovakve radnje u suprotnosti sa zakonodavstvom na snazi i nisu u duhu Ustava Republike Kosovo, odnosno u suprotnosti su sa članom 156. istog, naslovljenog: „Izbeglice i Interno Raseljena Lica“, u kojem stoji da Republika Kosova promoviše i olakšava bezbedan i dostojanstven povratak izbeglica i interno raseljenih lica, i pomaže istima da povrate svoju imovinu i lične stvari. Gđa Gašić poseduje neophodnu dokumentaciju kojom se potvrđuje njeno pravo na korišćenje imovine, pravo koje joj je dodeljeno odlukom kosovske Agencije za verifikaciju imovine. Imajući za osnovu zahtev gđe Gašić, ova Agencija je 9. juna 2021. godine oslobodila njen stan udaljavajući porodicu koja je bila tu, a kako bi gđi Gašić omogućila povratak u taj stan.

Imajući u vidu da su radnje gđa Gašić bile u skladu sa postupkom za povratak, ne ugrožavajući ili rizikujući nijednu drugu osobu, smatramo da su nastala situacija, kao rezultat njenog dolaska, kao i preduzimanje pravnih radnji u suprotnosti sa demokratskim i multietničkim duhom države Republike Kosovo i ne doprinose procesu suočavanju sa prošlošću.

Stoga, pozivamo lokalne vlasti Đakovice da postupe u skladu sa Ustavom Republike Kosovo povlačeći njihovu tužbu protiv gđe Gašić i olakšavajući njen povratak i boravak u Đakovici.

#kcr#hlck#yihr#artpolis#ngoAktiv

Milena P

Multietničnost kroz institucije na Kosovu

Multietničnost na Kosovu predstavlja jedan od velikih izazova sa kojim se suočava celokupno stanovništvo ovog područja. Multikulturalno građanstvo na Kosovu sastoji se, pored albanske zajednice koja predstavlja većinu, od srpske i ostalih nevećinskih zajednica, kao što su Romi, Egipćani, Aškalije, Turci i ostali. U ovakvom multietničkom društvu vazno je urediti odnose unutar zajednica i poštovati prava nevećinskih zajednica koja su garantovana Ustavom Kosova i određenim zakonima, tako što bi na osnovu i samog demokratskog principa ovog društva trebalo da se jednako poštuje ostvarivanje prava svih građana na Kosovu.

Najveći izazov u ovakvom društvu predstavlja upravo funkcionisanje albanske i srpske zajednice, kao dva potpuno različita naroda, duboko razorenih odnosa tokom prethodnog ratnog perioda i ostalih političkih sukoba, a koja dele istu teritoriju i svakodnevno žive, sarađuju, često i zavise jedni od drugih. Njihova različitost ogleda se, pre svega u jeziku, zatim u kulturi, običajima i istoriji. Na prvi pogled izgleda da nemaju nimalo sličnosti, ali upravo takva dva različita naroda spaja nešto što čini njihove živote i samu egzistenciju, a to je ista teritorija na kojoj žive, isti ciljevi vezani za budućnost na mestima na kojima žive, želje za napretkom i mirnim i boljim životom. Ta dva naroda dele i ono od čega možda i najviše njihova egzistencija zavisi, a to je posao, jer žele da rade ili već rade na istim poslovima, u istim institucijama i verovatno veći deo dana provode zajedno. U ovakvoj svakodnevici odsustvo znanja jezika ovih naroda predstavlja jedan od najvećih problema i najvažnijih uslova za uspešnu komunikaciju i saradnju. Mlađe populacije gotovo i da ne osećaju potrebu za poznavanjem jezika zajednica, ali ni kulture različitog naroda. Štaviše, često se i neprijateljski gleda prema običajima, kulturi i  jeziku različitog naroda. Međutim, ono što u poslednjih par godina daje nadu za poboljšanjem ovakve situacije na Kosovu predstavlja upravo deljenje istih poslova i poboljšanje ekomonskog aspekta građana. Pripadnici različitih zajednica koji rade na istim poslovima imaju samo jedan cilj, a to je da rade svoj posao najbolje što mogu kako bi ga zadržali i bili plaćeni, od čega najviše zavisi kvalitet njihovog života. Da bi to ostvarili potrebno je da njihova komunikacija i saradnja budu na što većem nivou, a to samim tim znači i bolje međusobno poznavanje. Zajednička saradnja i posao čine da se približe jedni drugima i bolje upoznaju sa kulturom i istorijom različitog naroda. Kada ne bi imali međusobnu interakciju, ne bi mogli ništa od toga da ostvare i bilo bi teško prevazići barijere i predrasude koje godinama unazad postoje. Međusobno uvažavanje i poštovanje je neophodno za normalno funkcionisanje, ali je potrebno stvoriti dovoljno prostora za prihvatanje različitosti. Zbog toga je bitan uticaj sa svih nivoa vlasti, kako bi se stvorio prijatan ambijent za sve zajednice na Kosovu.

Svemu ovome doprinela je integracija, koja se desila u određenim institucijama na Kosovu, među kojima je najvažnije pravosuđe. Mnogo mladih iz srpske zajednice, među kojima sam i ja, dobilo je priliku da radi ili stažira u ovim institucijama, zajedno sa kolegama koje su albanske nacionalnosti. Na početku je bilo dosta problema oko poznavanja jezika i međusobne komunikacije, nije moglo da se razgovara bez prisustva prevodioca ili drugih kolega koje poznaju jezik druge nacionalnosti, ali želja za radom i ličnim usavršavanjem bila je jača od svih barijera. S obzirom na to da radnike u ovim institucijama čine uglavnom starija populacija, poznavanje srpskog ili albanskog jezika od strane određenih radnika koji su tu od ranije, mladima je znatno olakšalo početno upoznavanje i omogućilo međusobnu komunikaciju. Upravo to je motivisalo mlade ljude da na radnim mestima nauče bolje jezik drugog naroda i bliže upoznaju njihovu kulturu. Na početku je bilo zapisivanja reči koje su potrebne za čitanje i komuniciranje, a kasnije i spajanje tih reči u rečenice. Kao radniku u pravosudnom sistemu Kosova, bilo mi je potrebno da što bolje savladam albanski jezik kako bih svoj rad obavljala efikasnije, a želela sam i da što više ,,upijam“ iskustvo svih svojih kolega. Rad u prijatnom ambijentu je neophodan kako bi se došlo do najboljih rezultata na poslu, a to znači i bolje upoznavanje, približavanje kulture i običaja oba naroda. Međusobno pomaganje na poslu je takođe od ogromnog značaja i omogućava nam da bolje sarađujemo i ostvarimo željene ciljeve. Tokom prethodnih godina zajedničkog rada, koliko integracija traje, iskustva mnogih su pozitivna, napredovalo se po pitanju jezika, pa je mnogo mojih kolega naučilo jezik i više im nije potrebna asistencija prilikom komuniciranja sa radnicima druge nacionalnosti; posao se u određenim segmentima obavlja brže i efikasnije, čak i stranke imaju više poverenja u integrisane institucije na Kosovu.

Svesni činjenice da delimo prostor, posao i da vreme provodimo zajedno, postajemo zainteresovaniji za običaje i kulturu drugog naroda, za bolje međusobno upoznavanje i poštovanje. Svedok sam pozitivnih primera i kada su u pitanju verski praznici i njihovo međusobno poštovanje, kultura se sada bolje poznaje i različitosti se prihvataju. Kroz zajedničko obavljanje poslova, uspeli smo da nađemo način da bolje prihvatimo jedni druge i damo šansu našim odnosima. Imamo poverenja da se obratimo jedni drugima za pomoć i mimo poslovnog života, ali posao predstavlja osnov našeg odnosa, koji nam je pomogao da isti bolje izgradimo.

Zbog svega ovoga, smatram da nam je posao dao dobru šansu da se upoznamo i ukoliko bude više ovakvih prilika, većina će ići u istom pravcu, pa će pored poboljšanja kvaliteta života doći i do prijatnijeg ambijenta za međusobno funkcionisanje i druženje u budućnosti. To je društvo kojem treba težiti, jer je samo u takvim uslovima moguće bolje organizovati svoj život, upoznati ljude koji žive pored nas i timskim radom pomagati jedni drugima da izgradimo bolje živote. Upravo takvu budućnost vidim – kroz otvaranje više šansi za zaposlenje u multietničkom društvu, među kojima je integracija određenih institucija koja se desila na Kosovu i koja je rezultirala dobrim prilikama za mnoge, pre svega mlade, ali i starije građane ovog društva.

Milena Petković, pravnik

Milena Petković rođena je 01.06.1992. godine u Gnjilanu. Akademske studije prava upisala je 2011. godine na Prištinskom univerzitetu sa privremenim sedištem u Mitrovici i završila 2016. godine sa visokim prosekom. Od 2017. godine aktivna je u integrisanom pravosuđu na Kosovu, a pravosudni ispit položila 2019. godine u Prištini. Sada se aktivno bavi borbom protiv nasilja u porodici i sarađuje sa nevladinim sektorom.

cafd78eee5fc478784b6c70f4f5571c3-0001

(Pa) Fundësi & Ogledalo

Kosovska koalicija za pomirenje je zajedno sa neformalnom grupom studenata sprovela inicijativu sa ciljem da se reši nedostatak razumevanja i nedostatka saradnje koja postoji na Kosovu. To je učinjeno upoznavanjem šire javnosti svake od etničkih grupa sa kulturnim delima mladih umetnika poreklom iz različitih zajednica. Identifikovali smo dva mlada pesnika u zajednici kosovskih Srba i Albanaca, Dušan Zaharijevič and Agon Redžepi, i preveli njihova izabrana dela na jezik druge grupe. Publikacije su štampane i distribuirane širom Kosova: bibliotekama, omladinskim centrima, kulturnim centrima, itd. omogućavajući široj javnosti da se upozna sa kulturnim vrednostima i mladim umetnicima iz različitih zajednica.

Traži se uključivanje imena svih žrtava na spomen-ploču u selu Lužane

Na 22. godišnjicu tragičnog događaja koji se desio na mostu u Lužanu, 1. maja 2021. godine, na mestu događaja otkrivena je spomen-ploča u čast žrtava, koji je podigla Opština Podujevo.

Spomen ploča nosi imena 31 žrtve albanske nacionalnosti, isključujući 13 srpskih žrtava koje su takođe izgubile živote u ovom događaju. Predsednik Opštine Podujevo g. Shpejtim Bulliqi je objavom na Fejsbuku, između ostalog izjavio „… otkrili smo spomen-ploču sa imenima svih žrtava koje su stradale u ovoj tragediji’’.
Za informaciju javnosti, prema dosadašnjim podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), dana 1. maja 1999. godine, oko 13.00 časova, NATO je pogodio autobus Niš Ekspresa koji je u tom trenutku prelazio preko mosta u Lužanu i koji se kretao u smeru Prištine. Kao posledica ovog događaja, živote je izgubilo 44 osobe. Među njima 31 Albanskih civila i 13 Srba, od kojih 7 su bili civili.
FHPK iznosi svoju duboku zabrinutost ovakvim načinom sećanja na žrtve, posebno kada lokalne i državne institucije doprinose jačanju jednostranih narativa, koji predstavljaju selektivne verzije istorije. Negiranje žrtava na etničkoj osnovi, predstavlja uvredu za žrtve i njihove porodice i produbljuje podele između zajednica na Kosovu.
Stoga, FHPK traži od Opštine Podujevo da spomen-ploča istinito predstavi događaj koji se desio 1. maja 1999, time odavajući poštu svima onima koji su u tom događaju izgubili svoj život. Takođe, FHPK upućuje apel da sve inicijative za podizanje memorijala u čast sećanja na žrtve uključe sve žrtve, bez obzira na njihov rod, rasu ili etničko poreklo.

Prema nalazima FHP-a i FHPK-a tog dana u Lužanu/Lluzhan su izgubili život:
Ajeti Shefqet (1945)
Aliu Kujtim (1968)
Bulliqi Behxhet (1946)
Cvetić Milovan (1949)
Filipović Božur (1948)
Grujić Života (1964)
Ilić Miroslav (1961)
Ivanović Vladica (1969)
Jakupi Ajet (1958)
Jakupi Ibrahim (1935)
Janković Miodrag (1950)
Jelić Vukosav (1950)
Jupolli Gani (1932)
Jusufi Mehmet (1960)
Kopalla Arjeta (1985)
Kopalla Fatime (1966)
Kopalla Fetije (1953)
Kopalla Florinda (1981)
Kopalla Mirjeta (1997)
Kopalla Xhavit (1984)
Kostić Bojan (1973)
Malinić Milana (1950)
Musa Drita (1977)
Musa Fexhrije (1970)
Musa Selman (1973)
Petrović Marija (1984)
Petrović Nikola (1982)
Petrović Smiljana (1933)
Podvorica Bexhet (1960)
Potera Milazim (1958)
Potera Nurije (1967)
Qerimi Ibrahim (1940)
Ramadani Besa (1991)
Ramadani Besarta (1993)
Ramadani Besnik (1983)
Ramadani Bislim (1996)
Ramadani Fatime (1963)
Ramadani Gani (1928)
Ramadani Muzafere (1986)
Ramadani Rizah (1959)
Rexhepi Serbeze (1933)
Rrahmani Halime (1964)
Uka Adem (1947)
Vukadinović Zoran (1972)


Reagovanje podržava i ne-formalna koalicija nevladinih organizacija i eksperata koji promovišu Načela za Suočavanje sa Prošlošću.

IMG_20210421_190339471_HDR

Zajedno smo jači, plači

Stereotipi utiču na sve nas, posebno u okruženju koje je i dalje opterećeno sukobima.

Predstava Forum Teatra „Zajedno smo jači, plači“ koja se održala 21. aprila u Centru civilne energije u Severnoj Mitrovici, bavila se ovom temom, sa idejom da pokaže koliko nas problem stereotipa sprečava da normalno funkcionišemo. Kroz debatu smo pokušali da promenimo svoje viđenje ovog problema.

Četvoro mladih završilo je u džungli nakon nesreće. Umesto da zajedno sarađuju i osiguraju svoj opstanak, Albanac, Hrvat i dve Srpkinje, opterećeni svojim stereotipima, dele se po nacionalnosti, veri i polu. Gubite vreme u svojim sukobima, ne uspevajući da reše problem, opstanak.

Glumci Lidija Nikolić, Emilija Popović, Uroš Cvetković, Miloš Trifunović, Momčilo Jovanović koje je trenirao Filip Pajić, uspešno su preneli publici atmosferu i probleme svojih likova.

Predstava je dopunjena diskusijom između publike i glumaca/glumica nakon završetka predstave.

Aktivnost je sprovedena u skladu sa preporukama za sprečavanje širenja virusa Covid-19. Aktivnost je podržana od strane Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR KS) koju je osnovala SAD agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Evropska unija na Kosovu kroz projekat „Transformisanje konfliktnih percepcija kroz povećan angažman građana i zajednice na Kosovu“ koji implemenetiraju Artpolis i NGO Aktiv kao članovi Kosovske koalicije za pomirenje (KCR).



178573446_2956002134718395_801599346835680147_n

FHPK objavio godišnji izveštaj: „Suđenja za ratne zločine: spor napredak”

Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) je u ponedeljak, 26. aprila 2021, objavio godišnji izveštaj za 2020. godinu pod nazivom: „Suđenja za ratne zločine: spor napredak”, koji je pripremljen kao rezultat praćenja suđenja u vezi sa oružanim konfliktom i etnički i politički motivisanim krivičnim delima na Kosovu. Povodom njegovog objavljivanja, FHPK je organizovao onlajn konferenciju na kojoj je otvorena diskusija na temu „Sužavanje prostora za nekažnjivost: Dijalog kao mogućnost za uspostavljanje pravne saradnje između Srbije i Kosova”.

Uvodnim izlaganjima na konferenciji su se učesnici obratili ministarka pravde, gđa Albulena Haxhiu, šef Kancelarije EU na Kosovu, g. Tomáš Szunyog i britanski ambasador na Kosovu, g. Nicholas Abbott.

Ministarka pravde, Albulena Haxhiu je naglasila, da će ministarstvo na čijem se čelu nalazi, imati za prioritet pitanje ratnih zločina. Ona je u tom okviru iznela da je veoma važno ojačati kapacitete Specijalnog tužilaštva, da se posveti ovim zločinima. Šef Kancelarije EU na Kosovu, Tomáš Szunyog rekao je da EU podržava ovaj proces već neko vreme i da je praćenje ovih suđenja od suštinske važnosti kako bi se obezbedila njihova legitimnost. Pored toga on je dodao, da zahvaljujući godišnjem izveštaju FHPK-a, imamo tačan pregled onoga što je pravosudni sistem postigao tokom 2020. godine. Britanski ambasador na Kosovu, Nicholas Abbott, naglasio je da je primećen porast u broju tužilaca koji se bave ovim predmetima i da to predstavlja napredak, ali da i dalje ostaje još dosta toga što treba uraditi.

Nakon uvodnih obraćanja, izveštaj je predstavila gđa Anka Kurteshi Hajdari, koja je istovremeno i njegova autorka. Ona je, između ostalog, istakla da jedna od glavnih preporuka poslednjeg izveštaja FHPK-a zapravo ukazuje na neophodnost uspostavljanja međunarodne pravne saradnje između Kosova i Srbije.

U sesiji pod nazivom „Sužavanje prostora za nekažnjivost: Dijalog kao mogućnost za uspostavljanje prave saradnje između Srbije i Kosova” svoja gledišta izneli su panelisti: glavni tužilac STRK-a Blerim Isufaj, vršilac dužnosti predsednika Osnovnog suda u Prištini, Arben Hoti, šef Kancelarije za pravna pitanja i ljudska prava u EULEX-u Paul Flynn, osnivačica FHP-a Nataša Kandić i advokat Artan Qerkini. Predstavnici kosovskog pravosuđa u svojim diskusijama u okviru panela osvrnuli su se na izazove sa kojima se suočavaju u procesuiranju predmeta ratnih zločina, dok su ostali panelisti dali primere ranije saradnje i izneli ideje o mogućnosti buduće regionalne saradnje.

178573446_2956002134718395_801599346835680147_n

FHPK objavio godišnji izveštaj: „Suđenja za ratne zločine: spor napredak”

Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) je u ponedeljak, 26. aprila 2021, objavio godišnji izveštaj za 2020. godinu pod nazivom: „Suđenja za ratne zločine: spor napredak”, koji je pripremljen kao rezultat praćenja suđenja u vezi sa oružanim konfliktom i etnički i politički motivisanim krivičnim delima na Kosovu. Povodom njegovog objavljivanja, FHPK je organizovao onlajn konferenciju na kojoj je otvorena diskusija na temu „Sužavanje prostora za nekažnjivost: Dijalog kao mogućnost za uspostavljanje pravne saradnje između Srbije i Kosova”.

Uvodnim izlaganjima na konferenciji su se učesnici obratili ministarka pravde, gđa Albulena Haxhiu, šef Kancelarije EU na Kosovu, g. Tomáš Szunyog i britanski ambasador na Kosovu, g. Nicholas Abbott.

Ministarka pravde, Albulena Haxhiu je naglasila, da će ministarstvo na čijem se čelu nalazi, imati za prioritet pitanje ratnih zločina. Ona je u tom okviru iznela da je veoma važno ojačati kapacitete Specijalnog tužilaštva, da se posveti ovim zločinima. Šef Kancelarije EU na Kosovu, Tomáš Szunyog rekao je da EU podržava ovaj proces već neko vreme i da je praćenje ovih suđenja od suštinske važnosti kako bi se obezbedila njihova legitimnost. Pored toga on je dodao, da zahvaljujući godišnjem izveštaju FHPK-a, imamo tačan pregled onoga što je pravosudni sistem postigao tokom 2020. godine. Britanski ambasador na Kosovu, Nicholas Abbott, naglasio je da je primećen porast u broju tužilaca koji se bave ovim predmetima i da to predstavlja napredak, ali da i dalje ostaje još dosta toga što treba uraditi.

Nakon uvodnih obraćanja, izveštaj je predstavila gđa Anka Kurteshi Hajdari, koja je istovremeno i njegova autorka. Ona je, između ostalog, istakla da jedna od glavnih preporuka poslednjeg izveštaja FHPK-a zapravo ukazuje na neophodnost uspostavljanja međunarodne pravne saradnje između Kosova i Srbije.

U sesiji pod nazivom „Sužavanje prostora za nekažnjivost: Dijalog kao mogućnost za uspostavljanje prave saradnje između Srbije i Kosova” svoja gledišta izneli su panelisti: glavni tužilac STRK-a Blerim Isufaj, vršilac dužnosti predsednika Osnovnog suda u Prištini, Arben Hoti, šef Kancelarije za pravna pitanja i ljudska prava u EULEX-u Paul Flynn, osnivačica FHP-a Nataša Kandić i advokat Artan Qerkini. Predstavnici kosovskog pravosuđa u svojim diskusijama u okviru panela osvrnuli su se na izazove sa kojima se suočavaju u procesuiranju predmeta ratnih zločina, dok su ostali panelisti dali primere ranije saradnje i izneli ideje o mogućnosti buduće regionalne saradnje.

ARTPOLIS-0376

Forum pozorišna predstava „Otelo sa Kosova“

Rasizam i diskriminacija su pitanja koja zabrinjavaju kosovsko društvo i protiv toga se moramo boriti u svakom trenutku i na svaki način.

Predstava Forum teatra „Otelo sa Kosova“ koja se održana u Pozorištu Oda 14. aprila otkrila je probleme sa kojima se suočavaju zajednice na Kosovu, ali i donela dinamičnu raspravu o tome šta moramo preduzeti kao društvo da bi podigli svesti i borbi protiv ovih pojava.

Na proslavi Desdemona predstavlja svog dečka Otela, koji je iz druge zajednice, što naglašava rasizam i ljubomoru Jaga i Biance. S druge strane, Kasijeva solidarnost sa Otelom, koji je takođe žrtva nacionalističkog rasizma jer potiče iz mešovitog albanskog srpskog braka.

Glumci Art Pasha (Jago), Blendon Ahmeti (Kasi), Djellza Dema (Desdemona), Ergjan Mehmeti (Otelo) i Venera Bojaj (Bianka) koje je obučavao Edlir Gashi vešto su prikazali ove otrovne pojave u našem društvu.

Ova predstava je dopunjena diskusijom između javnosti i glumaca/glumica nakon završetka predstave.

Veton Gashi, iz nevećinske zajednice tokom diskusije rekao je da je gušenje nade mladima iz njegove zajednice strašnije od fizičkog lišavanja života.

 „Mnogi ljudi poput Jaga mogu da koriste govor mržnje. Nije lako; Ja sam jedan od mladih iz zajednice (koja nije većinska) … Osoba ne gubi život samo ako je ubijete, osoba izgubi život i  kada izgubi nadu, ako je uvređena, ugrožena, ovo se mora promeniti. Mislim da se generacije za generacijom menjaju i nadam se da će ova generacija koja gleda prestavu biti pozitivna i da će ostati čitav život uz nas, te da neće podržati Jaga i reći da čini pravu stvar “, rekao je Gashi, između ostalog.

Direktorka Artpolisa, istovremeno pozorišna rediteljka Zana Hodža, koja je vodila diskusiju, nakon što se zahvalila Vetonu Gashiju na ovom govoru, rekla je da „zaključujemo ovu sesiju sa nadom da nas je ova predstava naterala da razmišljanje i učinila nas agentima promena“.

Aktivnost je sprovedena u skladu sa preporukama za sprečavanje širenja virusa Covid-19.

Aktivnost je podržana od strane Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR KS) koju je osnovala SAD agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Evropska unija na Kosovu kroz projekat „Transformisanje konfliktnih percepcija kroz povećan angažman građana i zajednice na Kosovu“ koji implemenetiraju Artpolis i NGO Aktiv kao članovi Kosovske koalicije za pomirenje (KCR).

1

Feministička prolećna škola 2021. – Prvi deo

01-04.04.2021.

Uz moto „ Mlade žene grade mir “, ovo izdanje Feminističke prolećne škole okupilo je više od 20 devojke sa Kosova i iz Srbije.

Četiri dana zaredom, od 1. do 4. aprila, ove devojke su slušale predavanja o feminizmu i vise od toga od Anite Pantelić, Marijane Toma, Marijane Stojčić i Ajne Jushić.

Na početku svake sesije stvoren je siguran prostor za učesnice predstavljanjem u kreativnim oblicima i interakcijom postavljanjem pitanja i razmenom različitih iskustava i ideja. Prevod im je takođe obezbeđen na oba jezika – albanski i srpski, tako da su se mogli svaka izraziti na svom jeziku, a drugi čuti i naučiti.

„Istorija položaja i organizovanja žena u drugoj polovini 20. veka u bivšoj Jugoslaviji“; „Feministički pristup pravdi: Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1325 i Ženski sud“, „Mehanizmi tranzicione pravde“ i „Zaboravljena deca rata“, bile su glavne teme o kojima se predavalo i razgovaralo tokom ovog izdanja Feminističke prolećne škole.

Da Zapadni Balkan, nekada žarište ratova, ima potencijal da postane mesto mira, pokazuje izjava jedne od učesnica Feminističke prolećne škole Majlinde Behrami: „Kada bi političari, koji su u većini slučajeva muškarci, biti sklon da rade na postizanju mira istom voljom kao što to radimo na ovom sastanku, zapadni Balkan bi zaista bio mesto snova za život “.

Zbog COVID-19, prvi deo škole se održalo online a organizovali su ga partneri „Alternativni centar za devojke“ iz Kruševca i „Artpolis – Centar za umetnost Ii zajednicu “ iz Prištine.

Projekat „Mlade žene grade mir na Kosovu i u Srbiji“ realizuje se u saradnji sa Artpolis-Art-om i Centrom zajednice i „Alternativnim centrom za devojke“, uz podršku Evropske unije na Kosovu i fondacije Kvinna till Kvinna.

165666796_3788358144551736_9201205249914486707_n

FORUM FUTURE 2021 “JEZIK KAO MOST”

Dvodnevna konferencija održaće se u Centru Građanske Energije u Severnoj Mitrovici 30. i 31. marta 2021.

Ovoga puta bavimo se pitanjem jezičkog jaza koji postoji između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Ovo pitanje utiče na međuetničke odnose i i sprečava pripadnike obe zajednice, naročito mlađu populaciju, da komunicira i kreira multietničko višejezično društvo.

Cilj konferencije biće pružanje javne i otvorene diskusije o suočavanju sa prošlošću, sadašnjošću i budućim odnosima Srba i Albanaca.

Dvadeset godina nakon sukoba, Albanci i Srbi na Kosovu i dalje su uglavnom politički i društveno odvojeni jedni od drugih i nedostaje osećaj zajedničke budućnosti i ciljeva dveju grupa. Kosovsko civilno društvo, u potrazi za sopstvenim ciljevima, često zanemaruje proces pomirenja.

Ulaganje u budućnost zahteva ulaganje u otvoren i iskren dijalog, uz učešće relevantnih stručnjaka, sociologa, etnologa, istoričara, političkih predstavnika, lidera zajednica i drugih pojedinaca, koji imaju dovoljno mogućnosti da utiču na percepciju javnosti.

Agenda, 30. mart

10:00 – 10:10Registracija učesnika

10:10 – 10:30   Uvodna reč  

10:30 – 11:30   Panel Diskusija 1: Jezik u obrazovnom sistemu. Kako sprovesti u praksi?

Nedostatak uzajamnog učenja jezika u formalnom obrazovanju dugo je bio identifikovan kao jedna od ključnih reformi koju bi trebalo sprovesti u cilju smanjenja distance koja postoji između dve zajednice.

Panelisti:

Xhavit Rexhaj, bivši zamenik ministra za obrazovanje i nauku.

Nora Bezera, profesor Univerziteta u Beogradu, katedra za Albanologiju

Veljko Samardžić, izvršni direktor, Centar za socijalnu inicijativu. Projekat Voc-Up.

Link za Panel diskusiju 1 preko Zoom platforme: https://us02web.zoom.us/j/87283180966

11:30 – 12:00   Pauza za kafu

12:00 – 13:00   Panel Diskusija 2: Model dvojezičnog obrazovanja u Republici Severnoj Makedoniji.

Prezentacija modela interkulturnog obrazovanja primenjen u Republici Severnoj Makedoniji kao model obrazovanja koji omogućava uspešnu intergraciju đaka, roditelja i predavača iz različitih etničkih zajednica kroz moderne vaspitno-obrazovne procese.

Panelisti:

Veton Zekolli, izvršni director, Nansen Dialogue Centre Skoplje

Biljana Krsteska-Papić, menadžerka trening centra u Nansen Dialogue Centre

Sonaj Bilal, projektna menadžerka, Nansen Dialogue Training Center Skoplje

Sunčica Milenković, profesorka razredne nastave u osnovnoj školi u Jasenoviku, Novo Brdo. Učesnica treninga Interkulturna i dvojezična edukacija.

Link za Panel diskusiju 2 preko Zoom platforme:  https://us02web.zoom.us/j/89998216792

13:00 – 13:20   Završna reč

13:20 – 15:00   Osveženje

Agenda 31 mart

10:00 – 10:10   Registracija učesnika

10:10 – 10:30   Uvodna reč

10:30 – 11:30   Panel Diskusija 3: “Zvanična dvojezičnost na Kosovu. Ključni uslovi i izazovi”

Predstavljanje ključnih zaključaka i prepruke istraživačkog rada “Zvanična dvojezičnost na Kosovu. Ključni uslovi i izazovi”. Ovo istraživanje bavi se glavnim pravnim i institucionalnim nedostacima zaštite jezičkih prava na Kosovu i predlaže rešenja za njihovo poboljšanje.

Panelisti:

Ognjen Gogić, projektni menadžer, NGO AKTIV

Ivan Spasojević, diplomirani pravnik iz Osnovnog suda u Mitrovici

Ben Murgatroyd, istraživač

Link za Panel diskusiju 3 preko Zoom platforme: https://us02web.zoom.us/j/89805403451

11:30 – 12:00   Pauza za kafu

12:00 – 13:00   Panel Diskusija 4: Mladi i jezički jaz.

Uzajamno znanje albanskog i srpskog jezika opalo je u obe zajednice, naročito među mlađom generacijom. Kako ovaj fenomen utiče na njih?      

Panelisti:

Gentian Krasniqi, omladinski aktivista, Check In

Besa Bllacaku, omladinska aktivistkinja, Youth Task Force

Anesa Čolaković, aktivistkinja, Peace4Development

Petar Đorđević, omladinski aktivista, Young Gracanica

Link za Panel diskusiju 4 preko Zoom platforme: https://us02web.zoom.us/j/81363566527

13:00 – 13:15   Završna reč

13:15 – 15:00   Osveženje   

Prevod na engleski, srpski i albanski biće obezbeđen.      

Napomena: Broj posetilaca ograničen je zbog pandemijske situacije. Ukoliko želite da budete fizički prisutni u publici molimo vas da se prijavite putem mejla: applications@ngoaktiv.org